Vesna Miletić

Vesna Miletić je naša članica, žena koja ima bogato iskustvo u borbi protiv kancera. Bolest kao da joj je dala krila da pomaže, da učini nešto za obolele.Radi to nesebično, a najveća nagrada su joj osmeh i zagrljaj. Ovo je njena ispovest.

,,Prvi kancer 2011. godine, drugi 2019. godine.Prvi na debelom crevu, drugi na dojci. Nisu bili vezani, bar tako kažu. Posle prvog uspela sam da se sastavim, da živim punim plućima, i da putujem jer to je ono što me činilo srećnom. Posle prvog, uvek sam govorila ,,ako mi se ponovo desi, neću se boriti, ne mogu više izdržati!“ A onda se desio i drugi, uprkos neprestanom praćenju i brojnim preventivnim pregledima. Napravljena je dijagnostička greška, i što bi rekli ,,kad te hoće, onda te hoće.“ Model ponašanja je isti – šok, plač, tuga, a onda ustajanje i rešenost da dobijem i ovu utakmicu. No, ona se igrala u uslovima vanrednog stanja zbog kovida. Prepreka još više, a ja istrošena i umorna.Ali, ne toliko da utakmicu, predam bez suprotstavljanja. Igram, trčim, šutiram, a onda tražim pauzu. Od svih i svega, i mnogo to više činim nego prvi put. Onda se nešto preokrene u meni, valjda preovlada ta iskonska želja za životom, i nastavim da trčim, da pobedim protivnika. On se povlači, a onda me udružen sa situcijom zbog kovida baci na zemlju. Ustajala sam, a bodrila me je moja verna publika. Bila je malobrojnija jer su se pojedinci umorili od navijanja. Ostali su samo oni koji me istinski vole, i to je možda najveći benefit ove opasne bolesti. I nije jedini, jer sa lakoćom otpuštam sve ono što mi ne prija, klonim se negativnih ljudi, umem da kažem NE i da posle toga ne osećam krivicu. Osluškujem sebe više nego ikad, i udovoljavam jer ako to ne uradim ja, niko drugi neće. Ne brojim više ni onih pet famoznih godina, pa da mi saopšte da sam zdrava. Živim dan za danom, danas zdrava, sutra malo bolešljiva, i trudim se da usrećim one koji volim. I da pomognem ljudima jer odlično znam kako je kad zlo pokuca na vrata. To je razlog i mog angažovanja u Društvu onkoloških pacijenata. Ranije sam retko izgovarala da sam onkološki pacijent, danas to činim sa ponosom jer mi vidimo i znamo, ono što drugi ne primećuju."