O dr Vukašinu Antiću

Veče sećanja upriličeno u Vranju povodom tri godine od smrti VukašinaAntića – dr Vuleta ostavilo je  na mene snažan utisak. Upravo vraćajući se iz Galerije, gde je pomenuti skup održan i koračajući vranjskim ulicama, kojima sam toliko puta ranije išao sa dr Vuletom, a koje su mi se najedanput činile skroz novim, obuzelo me je neko posebno osećanje. Uviđao sam da je još mnogo toga lepog što o dr Vuletu nisam znao. U sebi sam ponavljao pitanje, koje postavi sebi svaki istoričar,
kako je moguće da nekog ponovo možemo da upoznamo čak i kada on više nije među nama?
 Vođen tim pred sastavio sam ove redove, koji će biti kraći odjek onih lepih osećanja, koje sam ne samo ja već i mnogi drugi osećali u prisustvu dr Vuleta.

Vukašin Antić -  Dr Vule rođen je u Beogradu 19. aprila 1958. godine, a preminuo u Nišu 1. aprila 2020. godine. U trenutku smrti bio je zaposlen u Opštoj bolnici u Vranju(Zdravstveni centar). I pored toga što je rođen i umro u dva različita grada, dr Vule je čitavog svog života bio Vranjanac. I ne samo to, već njegov ugledni građanin. Jednog dana kada se bude pisala kulturna istorija ovog grada s kraja dvadesetog i početka dvadeset i prvog veka, Vukašin Antić će zasluženo imati jedno veliko poglavlje.Svoju erudiciju i svestranost Vukašin je stekao od najranijih dana svog života odrastajući u staroj porodičnoj kući u centru Vranja. Porodica Antić-Dodić je bila orođena sa drugim starosedelačkim vranjanskim porodicama. Njegovi roditelji su bili intelektualci. Otac Milorad Mile Antić, zapravo je prvi školovani slikar i vajar grada Vranja, a njegova supruga Nadežda, fakultetski obrazovana profesorka francuskog jezika, ćerka je Mihaila Mije Milovanovića, prosvetnog radnika, pisca, novinara i upravnika Doma za ratnu siročad u Kanjiži. Vranje je znalo da je bio ponosan na svoje pretke, pre svega na svog strica Vukašina, po kome je dobio ime, a koji je streljan još 1941.godine.
Po završetku osnovne škole i gimnazije Vranju, studije medicine Vukašin je upisao u Beogradu.
Tokom studija, pokazivao je veliko interesovanje za sve kulturne događaje u prestonici tadašnje Jugoslavije. Kada bi se vraćao u svoje Vranje, Vukašin je nove tokove iz sveta književnosti i umetnosti prenosio svojim sugrađanima. Od njegovih mnogobrojnih kulturnih aktivnosti tih godina navešćemo osnivanje amaterskog kluba Kluba ljubitelja filmske umetnosti, iz kog je posle nastao ŠAF. Najnovija i najvažnija filmska ostvarenja Vukašin je donosio u Vranje.Projekcije su pratile i diskusije, koje su zapravo imale za cilj ne samo podizanje svesti i kritičnosti vezane sa sedmu umetnost nego i za stvarnost u celini. Kroz ovo se najavljuje još jedno veoma bitno Vukašinovo angažovanje - političko.

Naime, godine njegovog studiranja u Beogradu, osamdesete, upravo su bile godine velikog previranja i najavljivale su velike promene i lomove ne samo u Jugoslaviji i na Balkanu, nego i u celom svetu.Od svakog iskrenog, moralnog, karakternog i mislećeg intelektualca se očekivalo, da da svoj sud i viziju sveta koji je nastajao. Vukašin, koji je tih godina završio medicinski fakultet, postao lekar  i specijalizovao se da postane hirurg, je naravno smatrao da je dužan da se politički angažuje i da iskaže svoj stav, zato što je to upravo tih godina bilo veoma neoportuno i donosilo je samo nevolje.Iako je poticao iz porodice koja je učestovala u NOBu i podržavala Komunističku partiju, Vule se nije slagao sa novom transformacijom koju je doživela vladajuća partija. Iz tog razloga odmah po pojavi višestranačja, počeo je da se uključuje u rad novoosnovanih partijskih odbora. Bio je jedan od osnivača odbora Demokratske stranke u Vranju i njen višegodišnji član. Ipak važno je da napomenemo, da dr Vule nije bio „ostrašćeni partijac“. Zapravo on je voleo i poštovao svakog čoveka, svaku jedinku. Njegov credo je bio boljitak Pčinjskog okruga i grada Vranja, a to je bilo moguće kroz školovanje i obrazovanje, negovanje vrlina i morala. I treba još nešto da navedemo, dr Vule je bio i ostao pacifista, bio je protivnik ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Ipak kada je rat počeo i kada mu je stigao poziv za mobilizaciju, dr Vule se odazvao pozivu.

Bio je vojni hirurg u skoro svim ratovima 1991-1999. godine, ostajući veran Hipokratovoj zakletvi i svojim načelima, lečeći sve ranjenike bez obzira sa koje su strane dolazili. A kada bi se vratio u Vranje, na kratkotrajno odsustvo, Vukašin bi se nesebično starao o svojim civilnim pacijentima. Upravo u to vreme Vukašin je stekao nadimak dr Vule, u kome su bila sabrana sva ona osećanja bliskosti i zahvalnosti, koja su osećali njegovi pacijenti i koji su ga doživljavali kao pravog narodnog lekara. Dr Vule bio je tu ne samo u vreme radnog vremena u bolnici u kojoj je bio zaposlen. Njega je bilo moguće pitati za savet i od njega zatražiti pomoć i na njegovom kućnom pragu ili na korzou – svuda, uživo i preko telefona, u bilo koje doba dana i noći.
Treba napomenuti da je dr Vukašin Antić dvaput išao u Francusku na specijalizaciju tokom 1998. i 2006. godine. Tako je postao ne samo vrstan hirurg u svojoj oblasti u Pčinjskom okrugu, nego i u celoj Republici Srbiji. I pored navedenog on je svoju karijeru vezao za Vranje.Političke promene s početka dvadeset i prvog veka, dovele su dr Vukašina na uticajne pozicije u svom gradu. Bio je izabran za direktora bolnice u Vranju. Ipak velika posvećenost poslu i brojni napori, doveli su do toga da se dr Vukašin u najboljim godinama razboli i dovede svoj život u opasnost. Posle višemesečnog bolovanja, nastupio je skoro višegodišnji period postepenog oporavka. Zapravo od ove bolesti se dr Vukašin nikada nije sasvim oporavio.Još dok je ležao u bolničkoj postelji počeo je da razmišlja o svojoj staroj ljubavi –istoriografiji.
Iako je do tada objavljivao naučne radove, dr Antić je rešio da se ozbiljnije posveti istoriji medicine, ali i istoriji grada Vranja i svoje porodice. Po prirodi nenametljiv i skroman, nije bio siguran da li su radovi, članci, eseji koje je tad napisao bili vredni pažnje javnosti, s obzirom da je on po struci bio lekar.

Tu treba istaći ulogu Dragana Babića, koji je bio jedan od prvih koji su pročitali Antićeve radove i koji ga je podsticao na dalje pisanje. Tako su počela da nastaju monumentalna dela od opšteg značaja, ali i brojni članci.Poslednjih godina svog života vrlo živo je učestvovao u kulturnom i javnom životu grada Vranja, pripremao je knjige.Krajem 2019. godine, dr Vukašin Antić je saznao da se njegovo zdravstveno stanje pogoršalo i da je potrebno da ide na lečenje koje će se sastojati i od nekoliko operacija.Tri dana pre odlaska na prvu operaciju dr Antić je i dalje operisao u bolnici u Vranju. Pripremajući se za novu operaciju, sakupljao je građu za novu knjigu.Neumorni borac koji je toliko voleo ljude i koji se toliko trudio da kroz prosvećivanje sve nas učini boljima, preminuo je u niškoj bolnici 1. aprila 2020. godine.
Hirurg koji je mnogima pomogao i spasao život, nije doživeo penziju.Otac je dva sina, autor nekoliko vrednih monografija, više desetina naučnih, stručnih radova, članaka, eseja i učesnik mnogobrojnih
kulturnih dešavanja.

Hvala mu na svemu!
I pokoj duši!

Autor:Vidan P. Bogdanović, istoričar i rođak dr Vukašina Antića