Uspostavljanje saradnje sa Udruženjem Nismo same iz Zagreba

Život piše nevjerojatne priče…

S Vesna Miletić iz Vranja spojile su me Nismo same i naša zajednička prijateljica Zdenka.

Sve je počelo 2018. kada je Zdenka zabunom poslala poruku Vesni o čemu je za Nismo same napisala:

„U danima odmaranja od kemoterapija (veći dio godine ja inače živim u malom mjestu na moru) poslala sam svojoj prijateljici Vesni Miletić iz Zagreba poruku preko messengera. Čula sam da su zatvorili neki lokal u mojoj blizini, pa sam je htjela pitati je li to istina?

Ona mi odgovara: ”Mislite na Vranjske? Da, donijeli su odluku da ne izlaze. U četvrtak ih nije bilo na kioscima. Od kuda vaša želja da stupite u kontakt sa mnom? Izvinite što sam direktna, ali po struci sam novinar, tako da je razumljivo.”

Čitam, i ne razumijem. Pa je ponovno pitam: ”Draga, ne kužim, jesi li ovaj tekst krivo meni poslala?”

Uslijedio je odgovor: ”Da niste vi autor portala ‘Nismo same’?”

Zbunjena, odgovaram: ”Ne, nisam, to je novinarka Ivana Kalogjera. Oprostite, a vi niste Vesna Miletić iz Zagreba?”

Uskoro čitam: ”Ne, nisam, ja sam Vesna Miletić iz Vranja, koja je bolovala od karcinoma, i koja je po struci novinar. Došlo je do zabune.”

U šoku sam, ali odgovaram: ”Dakle, moja prijateljica je Vesna Miletić, ali iz Zagreba. Kakva slučajnost! I ja bolujem od karcinoma, i članica sam ‘Nismo same’. Svako vam dobro želim, i ako trebate informacije, pitajte.”

Slijedi odgovor: ”Nije slučajnost, i ništa nije u životu slučajno. Napisala sam dvije knjige na FB-u pod nazivom ‘Život sa šifrom C 20’”.

Totalno sam zbunjena. I odem je provjeriti na Facebook. Fakat, žena postoji! Slatka na prvu, s predivnim osmijehom i živahnim očima. Ima dva sina i supruga. I da, živi u tom daaaaalekom Vranju.

Gledam njene fotke, čitam joj FB, i shvatim da to radim s osmijehom na licu… Doznajem da je napisala još jednu knjigu, “Sunce i klupa”. Dopisujemo se redovito, upoznajemo… a među nama toliko sličnosti…“, napisala je Zdenka.

Vesna i Zdenka postale su bliske prijateljice i do Zdenkine su se smrti redovito družile. Preko poruka, ali i uživo.

Njihova me je priča toliko dirnula da sam i ja počela pratiti Vesnu, a i ona mene.

Uostalom, imamo toliko toga zajedničkog. Obje smo novinarke i obje smo preboljele rak. Ja sam osnovala Nismo same, a Vesna, nekoliko godina kasnije, Društvo onkoloških pacijenata Vranje koje radi sjajne stvari za žene na tom području.

Danas smo se prvi puta vidjele uživo – usred Zagreba - i dogovorile suradnju naše dvije udruge u čast predivnoj Zdenki, našoj zajedničkoj prijateljici, koja više fizički nije s nama, ali je zauvijek u našim srcima.

Autor teksta;Ivana Kalogjera, predsednica udruge Nismo same iz Zagreba