Suzana Vojinović

Suzana Vojinović iz Alakinca kod Surdulice doživela je porodičnu tragediju, a onda je u njen život ušla bolest.Ova divna žena ne očajava, već se hrabro bori.Napisala je ovu priču u bolničkoj postelji, što samo potvrdjuje da ima ogromnu snagu.Želimo joj od srca da ozdravi!

,, Imam troje dece Stefana, Isidoru i Strahinju. Na veliku žalost, naša mala Isidora je 2010. godine od pada zadobila povrede vrata, i posle nedelju dana njene i naše lavovske borbe preminula u Nišu. Tu kreće naša borba za osmeh, koji nikad više nije isti...Nedostaje previše... Tu su naši sinovi zbog kojih se sa suprugom trudimo da im olakšamo pretešku situaciju.Mislim da smo uspeli i da imaju neko normalno detinjstvo.Taman čovek nekako nastavi da živi dalje dolazi 2022.godina. Imala sam problem sa gutanjem hrane i bukvalno sam godinu dana odlazila kod lekara tražeći da se otkrije uzrok. Svi su mi govorili da nema ništa, i da mi je to na nervnoj bazi jer sam doživela veliku tragediju.Nisam odustajala tim pre što sam na vratu imala veću izraslinu.Sećam se kad me je doktor pitao:,,Šta Vi hoćete, to ne može da smeta!"To je rekao u prisustvu mog supruga i moje sestre.Ipak, dogovoreno je da se uradi operacija 17.marta ove godine.Stiže histopatološki nalaz koji potvrdjuje da imam metastaze na vratu.Kada sam ih pitala ,, ima li nade?", samo su slegli ramenima, već su me otpisali.Tek tada me upućuju na gastrostkopiju, kada je doktor odmah video da imam promene na jednjaku.Napisao mi je uput za Prvu hiruršku kliniku u Beogradu, gde su ustanovili da imam rak jednjaka.Doktori i sestre su su bili izuzetni, i dali mi nadu da nastavim da se borim. Konzilijum je doneo odluku da primam hemioterapiju i idem na zračenje, i da se sprovedu u regionalnom centru u Nišu.Sačekali su me divni doktori i sestre, koji sa puno strpljenja rade svoj posao.Reči ohrabrenja imaju za svakog pacijenta, što svima puno znači.Često ih pitam da li ću biti dobro, a oni mi odgovaraju da je pred nama jedna borba koja nije laka ali da će sve biti u redu.Sada 17. avgusta idem ponovo u Niš, na 3 ciklus hemioterapije koji traje 7 dana.Ništa mi nije teško jer imam još uvek za koga da se borim. Imam divnog supruga, stariji sin je diplomirani inženjer elektrotehnike i radi, a mlađi je završio tek 4. razred.Ja sam njima potrebna i kada mi je teško kažem sebi proći će i ovaj dan, i daće Bog da sve bude kako treba!Jer, svi mi onkološki pacijenti, smo jedni veliki borci."

Srećno i hrabro Suzana!