Sa nama i uz nas!

Dnevna onkološka bolnica u Vranju važi za jednu od najboljih.Dr Kosta, dr Andjelka, sestre Vesna, Irena, Gaga, Ada, Milena, Nikosava maksimalno se trude da pacijentima olakšaju primanje terapije.Punih 38 godina Vesna Ilić Keka radi u zdravstvu, a od toga dve decenije u Dnevnoj onkološkoj, gde je glavna sestra.O radu na onkologiji razgovarali smo sa njom.

1.Punih 20 godina radite sa onkološkim pacijentima, što nimalo nije lako.Šta je po Vama najbitnije u njihovom lečenju?

Najbitnija je psihološka podrška.Podrška lekara, medicinskog osoblja i porodice igra važnu ulogu u njihovom izlečenju.Na njih ne treba gledati kao na gubitnike, već kao borce I zato im treba pomoći u toj njihovoj borbi kako bi iz svega toga izašli kao pobednici.

2.Da li se slažete da je odnos sa pacijentima vrlo specifičan jer je i priroda ove bolesti takva?

Pacijente treba razumeti ili bar pokušati da ih razumeš.Treba zadobiti njihovo poverenje.Ponekad to teže ide iz razloga što su uplašeni, a samim tim i nepoverljivi.Velikim strpljenjem obično se uspe u tome, a onda je puno lakše.

3.Imali ste sigurno vrlo stresne situacije tokom svog dugogodišnjeg rada?

Za dvadeset godina rada u onkologiji bilo je više situacija koje su mi teško padale.Koliko god da si profesionalan, ima trenutaka kada jednostavno ne možeš biti imun.Kada su u pitanju deca onda si ranjiviji, i sve što se sa njima dešava baš mi teško pada.Sećam se devojčice koja je često sa majkom dolazila na odeljenje kako bi primila lek.Nežna, krhka, pravi mali anđelčić i nesvesna situacije u kojoj se nalazi.Sa strahom, vidno iscrpljena stalnom terapijom, sedala bi u krilo svoje majke kako bi primila injekciju.Bez trzaja, vriske, negodovanja, samo bi se po koja suza slila niz njeno lice.Da li na to može bilo ko biti imun?

4.Bolest neminovno donosi promenu raspoloženja, koja je jako izražena kod onkoloških pacijenata.Na koji način uspevate da ih bar malo oraspoložite, nasmejete?

Promena raspoloženja su vrlo česte, ali i to treba razumeti.Ne treba im zameriti, pa čak i ako su namrgođeni, ljuti, besni.Bitno je da dopreš do njih i da oni u tebi vide osobu kojoj mogu verovati, sa kim mogu podeliti svoje strahove.Pričom, razumevanjem i osmehom stvara se opuštenija atmosfera, a to ima pozitivan efekat na njih, a samim tim i na rad sa njima.

5.Pretpostavljam da se posao odražava i na privatni život?

Rad sa onkološkim pacijentima je vrlo iscrpljujuči.Ima dana kada se osećam tako umorno i slomljeno.Trudim se da privatnost i posao ne mešam.

6.Koliko je timski rad važan u lečenju pacijenata?

Timski rad je vrlo bitan.Kolektiv u kome vlada harmonija, gde nema sujete, gde jedni druge dopunjuju pomaže da se postignu bolji rezultati u radu.Pacijent se oseća sigurnije, opuštenije.Taj timski duh vlada na mom odeljenju i jako sam ponosna na svoj tim!