Nena Stošić

Nena Stošić je mlada, odlučna žena, što se može zaključiti i iz njene priče.Voljom i ljubavlju prema svojoj deci i porodici pobedila je bolest.

,, Bio je avgust 2017.godine i imala sam samo 36 godina kada mi je otkriven karcinom debelog creva.Pretrage su obavljene u KBC Zemun i veliku zahvalnost dugujem dr Vladimiru Špicu i dr Ratku Tomaševiću, koji su pravi profesionalci i iznad svega dobri ljudi.Bolničke dane provodila sam uz knjige, a kako nigde nisam išla bez pegle za kosu, sredjivala sam ostale pacijentkinje.Fizički sam bila u bolnici, ali sam srcem i dušom bila uz svoju decu Vidaka i Žiku, koji su tada imali 8 i 4 godine.Iskreno, više sam brinula za njiih, supruga Pedju, majku, sestru, koji su jako teško, ali stoički podneli nedaću koja nas je snašla.Nisam pomišljala na najgore, nego sam jedva čekala da izadjem iz bolnice i vratim se svojoj porodici, svojoj deci.Vodila me je ljubav prema njima da izdržim, ne samo operaciju, već i mučne hemioterapije, koje sam vrlo teško podnosila.Ceo tim iz Dnevne onkološke bolnice u Vranju, dr Kosta i dr Andjelka, i divne medicinske sestre učinili su mi taj period podnošljivijim.Vratila sam se poslu, i danas radim više nego ikada.Redovno idem na kontrole, uživam u odrastanju svoje dece, jednom rečju uživam u životu.Okružena sam ljudima koji umeju da me nasmeju, a negativne zaobilazim.Ne libim se i da pomognem onima koji se suočavaju sa dijagnozom.Devojci koja ima tek 20 godina i boluje od Hočkinovog limfoma uvek govorim ,,stisni zube, slušaj lekare i sve će biti dobro".I znam da hoće, kao što sam i shvatila da je bolest jedna prolazna faza u životu.Jeste teška, ali se može prevazići jakom voljom i ljubavlju".

Nena je uspela i nalazi se u pobedničkom timu.Neka joj život podari samo lepe trenutke

knjige, a kako nigde nisam išla bez pegle za kosu, sredjivala sam ostale pacijentkinje.Fizički sam bila u bolnici, ali sam srcem i dušom bila uz svoju decu Vidaka i Žiku, koji su tada imali 8 i 4 godine.Iskreno, više sam brinula za njiih, supruga Pedju, majku, sestru, koji su jako teško, ali stoički podneli nedaću koja nas je snašla.Nisam pomišljala na najgore, nego sam jedva čekala da izadjem iz bolnice i vratim se svojoj porodici, svojoj deci.Vodila me je ljubav prema njima da izdržim, ne samo operaciju, već i mučne hemioterapije, koje sam vrlo teško podnosila.Ceo tim iz Dnevne onkološke bolnice u Vranju, dr Kosta i dr Andjelka, i divne medicinske sestre učinili su mi taj period podnošljivijim.Vratila sam se poslu, i danas radim više nego ikada.Redovno idem na kontrole, uživam u odrastanju svoje dece, jednom rečju uživam u životu.Okružena sam ljudima koji umeju da me nasmeju, a negativne zaobilazim.Ne libim se i da pomognem onima koji se suočavaju sa dijagnozom.Devojci koja ima tek 20 godina i boluje od Hočkinovog limfoma uvek govorim ,,stisni zube, slušaj lekare i sve će biti dobro".I znam da hoće, kao što sam i shvatila da je bolest jedna prolazna faza u životu.Jeste teška, ali se može prevazići jakom voljom i ljubavlju".

Nena je uspela i nalazi se u pobedničkom timu.Neka joj život podari samo lepe trenutke.