Miroslava Janković

Miroslava Janković je najmladja članica našeg društva.Rodjena je 1988.godine, a karcinom dojke otkriven joj je u 33.godini.Ova mlada i hrabra žena uspela je da prevazidje izuzetno težak period i danas kaže da je ,,bolest doživela kao blagoslov." Ovo je njena priča.

,,21.oktobar 2021.godine pamtiću dok sam živa jer su mi tog dana saopštili da imam rak dojke.Ni u snu nisam pomišljala da ću se razboleti jer sam redovno išla na kontrolne preglede.Rodila sam predivnu devojčicu, dojila je i ono što sam primetila jeste da mi je jedna dojka manja, da me pecka i svrbi, i da na njoj ima crvenila.Nisam ni pomišljala na najgore, već sam mislila da mi je to od dojenja.Vreme je prolazilo, i posle godinu dana dobila sam dijagnozu C. Dr Predrag Radovanović iz Beograda mi je saopštio da imam rak dojke i da me čeka težak period lečenja.Na svu sreću, detaljnom dijagnostikom utvrdjeno je da rak nije metastazirao.Operisana sam, hemioterapiju sam primala u Dnevnoj onkološkoj bolnici u Vranju, gde su svi, od doktora Koste i Andjelke do medicinskih sestara, bili divni prema meni.Zračnu terapiju sam primala u Beogradu, na Institutu za onkologiju i radiologiju, gde su svi, takodje, bili divni.Iza mene su ostali dani ispunjeni suzama, tugom i neizvesnošću.Vrlo ih je teško opisati, tim pre što sam tek postala mama i što sam veći deo vremena umesto sa mojom devojčicom provodila u bolnicama.Veliki udarac za mene, mog supruga, moju porodicu koji smo stoički podneli.Danas uživam u odrastanju ćerke i to mi je najvažnije.Provodim dosta vremena sa njom smejući se nestašlucima.Mir sam pronašla u crkvi, kao i u Društvu onkoloških pacijenata, gde se pogledima razumemo.Poručila bih na kraju svima, a posebno mladima, da vole sebe i brinu o sebi, da se redovno kontrolišu jer bolest ne bira."