Marina Aleksić

,,Rak je samo poglavlje u našem životu", kaže u svojoj ispovesti Marina Aleksić, naša hrabra i odvažna sugradjanka.Ova mlada žena pokazala je kako se treba suočavati sa brojnim izazovima tokom lečenja.Nastavlja da korača dalje sa izmenjenim pogledom na svet.Želimo da je na životnom putu prati samo sreća!

,,Svi mi imamo ere u zivotu.Ja moje zovem era pre raka i posle raka.Ova prva fotografija je iz perioda pre raka. Ali, ovaj profil se ne prati zbog lepih fotografija, koje se listaju u prolazu. Ovaj profil se ne prati zbog dobrih filtera, sjajnih svetlucavih stvari i egzotičnih destinacija. Prati se jer je ŽIVOT PRAVA PRIČA. Iskrena priča koja motiviše i inspiriše pričajući sama sebe. Saveti koje je stvarna osoba preživela i osetila na svojoj koži, a sve to pratite BAŠ VI, osobe sa VELIKIM SRCEM, DUŠOM I RAZUMEVANJEM.

Kada ti se život okrene naopačke, kada staneš na crtu sa svojim ,,podstanarom", tad zaista nije važno ko si bio. Tad nije važno šta si bio, šta si sve postigao, koliko si snažan bio, da li si bio uspešan, mlad, lep ili zgodan. Samo se računa koliko si jak kad je najteže.

Oktobar 2021.godine, samo dan nakon tatine smrti, suočila sam se sa još većim strahom od gubitka roditelja. Muk i strah! I neka ga, sačuvati ga treba malo u rukavu jer je najbolji saveznik u istrajnosti.

Tog dana, kazao mi je doktor Dragan Stošić, ginekolog iz Niša, da zaboravim na sve i da se spremam za operaciju jer ide ceo jajnik. Ok! Jedan jajnik manje - više, bitno da bude sve dobro, govorila sam sebi. I bila sam spremna (čitaj preplašena), za samo 20- ak dana sam bila primljena u KC Niš. Prijem je dobro prošao, kao i priprema, ali ne ide to tako Marina! Morali su da me vrate jer nisu imali materijal za operaciju. Nisu imali čime da me sašiju . Pa dobro, dešava se da nemaju konce da sašiju pacijenta, to je normalno. Šta sad, nećemo valjda plakati. Ali šta ću ja sa ovim strahom, šta da radim sa ovim što raste u meni, dokle da čekam?!

Strpljenje nikad nije bila moja jača strana. Uvek je sve trebalo odmah ili što pre, ako može sada. . Ako je zavisilo od mene maksimalno bi se potrudila da to i ostvarim u najkraćem mogućem roku.Ukoliko se desi viša sila dosadila bi sebi, a i drugima.

Stala sam na crtu sa strpljenjem. Vreme kao da je stalo. Minuti prešli u sate, sati u dane. Porazgovarala sam sa sobom i dogovor je bio da prigrlim strpljenje i gledam ga kao svog saveznika. Nakon mesec dana, stigli su konci i došlo je vreme za operaciju. Strah je tu, strpljenje je tu, podrška sa svih strana je tu i svi čekamo Ph nalaz. I on je tu!

Nezvani gost, samoprozvani rak jajnika I stepen je tu. Ko je njega zvao!?

Da, rak. Istina je. Ja imam rak.Ali rak nije, niti će ikada imati mene!

Na konzilijumu, na onkologiji u Nišu, donela sam odluku da odstranim sve, jer se gost prošetao kroz kanale materice.

Moji snovi o stvaranju porodice pali su u vodu.

Moja sestra, moja snaga i vetar u ledja!Moja porodica, najbolji navijači, i moja svemirska podrška, moj momak. Najbolje ljudine su bile uz mene!

Veoma brzo i druga operacija. Duboka je to rana, lišila sam se potomstva da bih živela. Bilo je teško, oporavak je trajao dugo i bolno.

Zahvaljujući doktoru ginekologu Ivanu Miladinoviću iz Vranja, uspela sam da prevazidjem infekciju posle operacije i strpljivo čekala drugi Ph nalaz.On potvrdjuje

treći stepen raka zida materice. Otpočinjem i hemioterapiju odlukom konzilijuma od 3 ciklusa i prvi susret sa doktorom Kostom Zdravkovićem, koji kaže:,,Biće ovo sve dobro jer više nema raka, ali moramo proći ovaj ciklus terapija,da se gost ne bi vratio".

Eeeeej, nema više raka!Kako sam ja bila srećna ljudi moji

I evo me pred treći ciklus.Sa ožiljkom pričam priču, podseća me na vreme kad je život hteo da me slomi ali nije uspeo. Jer rak je samo poglavlje našeg života, ali ne i cela priča. Rak menja ljude. Oblikuje nas u osobe koje se NADAJU mnogo jače, RAZUMEJU mnogo dublje, CENE mnogo brže i ZAPLAČU mnogo lakše, VOLE mnogo otvorenije i ŽIVE mnogo strastvenije.

"Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem iznesite svoje molbe Bogu, a uz to mu i zahvaljujte."

Filipljanima 4:6