Lidija Manić

,,Ovo malo zlo ne može biti jače od mene", kaže u svojoj ispovesti hrabra Lidija Manić.I ispela je da prevazidje sva iskušenja na putu izlečenja, a ovo je njena priča.

ISTRAJAĆU

Veče 01.11.2013 godine, bezazlena igra pred spavanje sa detetom, slučajan dodir i otkriće grudvice. Kasnije shvatam da je to u stvari bio dodir spasa. Sve na ovom svetu ima svoje vreme, kada i zašto se dešava , kome i gde. Sve je to unapred isplanirano za nas i ako svaki dogadjaj detaljno analiziramo, shvatićemo zašto se nešto desilo. Tako je i meni Gospod poslao upozorenje, koje sam na sreću shvatila ozbiljno.

Narednih desestak dana ta mala grudvica nije mi davala mira, ali i nada da je to nešto prolazno jer sam šest meseci pre toga radila sitematski pregled sa kompletnim ultrazvučnim pregledom, i tada je bilo sve u redu. Posle destodnevne nade da će to proći, odlučujem da odem kod lekara, pregled dodirom, ultrazvučni pregled, isčekivanje šta će reći i konačno trenutak istine.Reči doktora:

,, Nema razloga da se paniči, na desnoj dojci postoji mala promena oko 18mm, ništa strašno, predlažem da odradiš mamografiju da bi bili sigurni šta je. Moj predlog je šta god da je, treba ga odstraniti.” I tada shvatiš da je u pitanju nešto ozbiljno. Iste večeri sledi mamografija i bingo! Ipak su sumnje bile opravdane, u pitanju je promena veličine 18mm, invazivna, verovatno i maligna koju bi trebalo što pre ukloniti. U glavi hiljadu pitanja, a ono glavno ,,Zašto baš ja”?

Zatim 20.11.2013 godine sledi intervencija, koja potrvrdjuje sve prethodne sumnje, a to je da je u pitanju dijagnoza C50.4. Haos u glavi kako dalje i još hiljadu pitanja, a najteže kako reći detetu od 6 godina i majci.Odlučila sam da ne pričam mnogo o tome, sem najbližima, jer ono što mi tada nije trebalo bilo je sažaljenje okoline.

Desetak dana u Beogradu posle intervencije i moj izmišljeni službeni put za majku i dete pomogli su mi da donesem odluku šta i kako dalje.Veliku podršku pružali su mi suprug i sestra .

Tada sam rešila da to malo zlo ne može biti jače od mene i da je našlo pogrešnu osobu za svoj pakleni plan.Na kraju njega više nema, izbacila sam ga iz sebe, a sve ono što sledi pomoći će mi da se više nikad ne vrati. Put od Vranja , Beograda, Skoplja do Sarajeva u potrazi za čarobnim lekom, da bi na kraju shvatila da se lek krije u nama samima, u našoj glavi, u okolini u kojoj živimo.

Nakon toga usledio je konzilijum, i prve tri hemioterapije, nakon tri meseca još tri, ovarioktomioja, 25 terapija zračenjem u Nišu I terapija tamoxifenom narednih pet godina.Sve ovo nije me sprečilo da se vratim svojim normalnim svakodnevnim obavezama i životu.Bilo je trenutaka kad sam padala , ali pogled na moje jedino koje treba da krene u prvi razred je bio dovoljan razlog da moram dalje i da će sve proći.

Iskreno ne volim mnogo da pričam o tome , sve to je ostalo iza mene u prošlosti, volim da pomognem I podelim svoje iskustvo sa onima koji prolaze kroz to. Dodatnu snagu sam našla čitajući knjigu ,,Najveći trgovac na svetu” Og Mandino, nadam se da će odlomak iz ove knjige pomoći svima koji su bili ili su u ovoj priči sada, i dati im dodatnu snagu u borbi sa ovim zlom.