Zajedno za život

Dušan Pešić:Nepokolebljivi na putu širenja optimizma i nade

Bacim pogled na ekran telefona, vidim – zove moja draga koleginica Vesna. Javljam se. "Bez ikakve presije", kaže ona meni, "razumeću ako ne želiš". Iako je znam kao ženu koja odiše optimizmom i pleni vedrinom, kao da u njenom glasu čujem da nije dobro, da se bori. Potvrđuje mi eksplicitno da moje sumnje nisu neutemeljene. Upita me da li želim da napišem tekst o vranjskom Društvu onkoloških pacijenata. Svesna je i sama da joj je zdravlje narušeno, prođe mi misao, a i dalje brine o drugim ljudima. Ponavlja nekoliko puta – najbitnije je podizanje svesti i značaj prevencije u borbi sa rakom. I sama je bila bolesna, a gde ćeš boljeg učitelja od iskustva. Novinarskim slengom – Vesna govori "iz prve ruke".

"Ako si imao, ne daj bože, nekog...". Teško joj je, ali mi se čini da više misli na druge nego na sebe. Ova žena ima misiju, pomislih. I iz svake njene reči naslućujem koliko je ponosna na sve što je Društvo onkoloških pacijenata – čiji je i sama deo – uradilo na polju edukacije, prevencije i saveta, kao i stručne pomoći. I koliko su i njoj samoj članovi udruženja, ljudi koji pate od iste boljke ili su je "ispratili", pomogli u borbi sa karcinomom.

"Treba pokazati nekome da nije sam u tom sranju", izusti Vesna, pomalo slučajno, i ponovi da je ljudima neophodna podrška, savet, reč ohrabrenja i uteha.

"Jednoj sam ženi, koju čak i ne poznajem, svakog dana govorila 'dobar dan' i da 'mislimo na nju', svi mi. Jer znam koliko znači kad dobiješ gest ohrabrenja, poruku ili reči podrške koje pokazuju da neko misli na tebe i da ti želi dobro", deli Vesna sa mnom svoje iskustvo.

"Gde ne želim", vraćam se na početak i njen predlog, "tekst ću napisati sa velikim zadovoljstvom", govorim joj. Ovo je jedna od onih priča koje se pišu srcem. Ne treba vam ni plajvaz, ni laptop.

Osma je godina otkako sam u novinarskim vodama, a druga kako pišem o karcinomu – iskustva ljudi koji se bore, ili su se izborili, sa opasnom bolešću – ali i o radu samog Društva onkoloških pacijenata. Dok sam bio zaposlen kao dopisnik Danasa iz Vranja, razgovarao sam sa Mirjanom Nikolić (52), članicom ovog udruženja i njenim iskustvom u borbi sa rakom; potom i sa Anastasijom Ristić (19), devojkom koja je sa dve godine obolela od leukemije, ali i sa dr Kostom Zdravkovićem, načelnikom Dnevne bolnice za hemioterapiju u Vranju. Svi oni su postavili prioritete u otkrivanju i lečenju bolesti, koji su se "poklopili" sa prioritetima o kojima mi Vesna priča – preventivni pregledi i podizanje svesti o bezosećajnoj prirodi bolesti su na samom vrhu liste.

"Od 300 do 350 ljudi godišnje oboli u Vranju od neke vrste raka", rekao mi je dr Zdravković u razgovoru za Danas, i napomenuo da će "posle epidemije korone nastupiti epidemija kancera u fazi metastaze, jer ljudi nisu išli kod lekara".

To širenje bolesti bi moglo da se spreči, kažu lekari a i ljudi pri udruženju sa kojima sam imao priliku da razgovaram, redovnim pregledima i otkrivanjem bolesti na vreme, što ima ogroman udeo i nemerljiv značaj u procesu izlečenja.

"Svi mi, iz udruženja, pokušavamo da kažemo ljudima da idu kod lekara i pregledaju se, preventivno. Pokušavamo da što više mobilišemo ljude. Pokušavamo da se čujemo i da se o nama čuje i kada nas više ne bude", govori mi Vesna u telefonskom razgovoru.

A da će se o "njima čuti" potvrđuju i dela samih članova Društva onkoloških pacijenata. Pratim objave na Fejsbuk strani udruženja – lična iskustva bolesnika, teške sudbine hrabrih ljudi koji su odlučili da raku kažu "ne", da se hrabro bore i bolesti poruče da žele da žive. Ima tu i motivacionih tekstova, onih koji imaju za cilj čeličenje volje i podizanje morala bolesnima, uz podsećanje da nikada ne treba odustati.

"Lečenje od raka je dug i iscrpljujuć proces za koji vam treba puno, puno strpljenja. Ništa se ne dešava i ne rešava preko noći. Smučiće vam se procedure, protokoli, neizvesnost, smučiće vam se ceo sistem. Treba mnogo vremena da se izađe iz začaranog kruga, ali nije nemoguće", navodi se u jednoj od objava na zvaničnoj stranici Društva onkoloških pacijenata na Fejsbuku.

Jedna od prijateljica članova udruženja poslala je kraći tekst o svom iskustvu tokom lečenja od karcinoma.

"Nemojte se izolovati. Pričajte kako se osećate. Radite ono što vam prija. Družite se sa ljudima koji vas potpuno razumeju. Kažite 'ne' kad mislite da tako treba. Ne poistovećujte se sa iskustvima ljudi koji imaju istu dijagnozu. Koristite svaku priliku da izađete i družite se, jer život ne staje dok vi prolazite kroz lečenje. Pokušajte da primenite ovo, videćete da možete i da će vam prijati. Izborite se za sebe, kao što sam i ja", savetuje ova Vranjanka sve one koji boluju od raka.

"Pričajte o raku", "delite svoja iskustva", "ne odustajte" – neke su od najčešćih fraza koje se mogu pročitati na Fejbuk stranici udruženja, koje, čak i na nivou podsvesnog, mogu da utiču na slanje pozitivnih vibracija kako bi ljudi mislili pozitivno, bez defetizma i sumnje u konačan ishod njihovih utakmica života.

Primetan je nepokolebljiv voljni momenat i aura optimizma kod Vesne dok mi – u onom telefonskom razgovoru – sa ushićenjem govori o značaju borbe i verovanja u pobedu. A sa još je većim žarom, deluje mi, priča o pokretanju sajta Društva onkoloških pacijenata – "Zajedno za život" – koji bi trebalo da još vidljivijim učini aktivnosti udruženja.

"Ljudi se oslobode kad vide druge sa sličnim problemima, kad vide da se kod drugih probudila nada, da se ne plaše, da žele da podele svoja iskustva i ispričaju svoje priče. Ima ljudi koji su se izlečili, ne žele više o tome da pričaju i ne žele da budu u udruženju, ima onih koji su se izlečili i žele da budu u udruženju, a ima i onih koji se leče i koji su spremni da o tome govore. Nekima je mnogo lakše da podele svoje iskustvo", govori mi Vesna.

Ja bih, naposletku, mogao samo da se zahvalim za sve što članovi ovog udruženja onkoloških pacijenata, zaposleni u Dnevnoj onkološkoj bolnici, svi lekari, sestre i drugo medicinsko osoblje u okviru celokupnog zdravstvenog sistema u Vranju rade u svrhu prevencije i – ako do bolesti već dođe – trijumfa nad rakom.

Hvala što volite ljude i što volite život. Divim se vašoj nepokolebljivosti na putu širenja optimizma i nade.


Galerija