Danijela Milenković

Danijela Milenković iz Vranjske Banje suočila se sa rakom dojke u vreme korone.Ova hrabra žena izdržala je velike izazove, koje donosi sama bolest, ali i lečenje u vreme epidemije.Doživela je još jednu ličnu dramu, ali se nije predavala.Ovo je njena priča.

,,Rak - reč koja asocira na smrt. Ja imam rak, kako ja? Pa to se drugima dešava! Radila sam u Zdravstvenom centru Vranje 24 godine, vodila potrošnju lekova i sanitetskog materijala cele bolnice, pa i onkologije. Jednog dana uđeš službeno na onkologiju, drugog si pacijent. Svakog jutra sretala sam onkološke pacijente koji su išli na terapiju, a po povratku sa posla one koji dolaze na konzilijum. Došao je dan kada sam i ja postala onkološki pacijent.Sve je počelo kada sam napipala grudvicu na levoj dojci.Kako sam skoro bila na redovnoj kontroli, mislila sam da ništa nije opasno.Koleginica Maja je imala uput za ultrazvučni pregled dojke, i na njen nagovor krenula sam i ja. Dobila sam uput za mamografiju, koja je pokazala promene, ali smo sumnjali na kalcifikaciju. Dat je predlog da se uradi biopsija, odlazim kod hirurga dr Neše koji je predložio da odstrani tumor. U neverici sam ga pitala ,,doktore, da li je ovo tumor", na šta mi je potvrdno odgovorio. Sve se to dešavalo u jeku korone.Gaga moja koleginica i sestra dr Neše, mi javlja termin za biopsiju, ali kako se doktor razboleo od korone, čekala sam da se oporavi. Napokon je došao taj dan, suprug me je odvezao do bolnice, uradjena je biopsija, i sada je predstojao period čekanja.Patohistolološki nalaz je potvrdio sumnje, imam rak! Dr Kosta me upućuje na konzilijum u Nišu, gde donose odluku da se odstrani cela dojka.Operisao me dr Neša, i zahvaljujući njemu i divnim medicinskim sestrama, sve prolazi u najboljem redu.Kako je suprug bio u kontaktu sa pacijentima pozitivnim na koronavirus, a sinovi išli u školu odnosno vrtić odlazim kod majke da me neguje.Morala sam da se zaštitim od te pošasti, da se ne zarazim i ugrozim lečenje.Konzilijum u Vranju donosi odluku da primim 4 AC terapije, opada mi kosa posle prve, a dan pre treće napušta me suprug.Nastavljam uz pomoć rodbine i prijatelja da se borim, odvojena od dece.Izdržala sam i četiri ciklusa terapije taksolom, upalu pluća koju sam lečila u Surdulici, 27 odlazaka na zračnu terapiju u Nišu, ležanje na Internom odeljenju zbog leukopenije, lečenje od opekotina prouzokovanih zračenjem...Posle devet meseci vraćam se kući, svojoj deci, a suprug odlazi.Ostajem sama sa sinovima i ne preostaje mi ništa drugo do borbe.Preležali smo i koronu, a 12. maja završila sam terapiju herceptinom u Nišu.Sada pijem nolvadex, hormonski lek. Zbog dece i ljubavi koju dobijam od njih, uspela sam da preživim.Bilo je jako teško, ali za decu vredi svaka borba.Veliku zahvalnost dugujem rodbini, prijateljima, doktorima, medicinskim sestrama i kolegama koji su mi davali vetar u ledja".